Istočna Srbija u sebi krije brojne priče i legende vezane za poznate istorijske ličnosti i događaje. Na ovom području u srednjem veku nicali su gradovi i manastiri, tražili su se izvori lekovite vode i sadile vinove loze koje isceljuju. Danas su do nas stigle razne priče koje ne možemo da objasnimo.
Jedan fenomen vezuje se za reku Mlavu, čiji je izvor jedan od najlepših u Srbiji. Ovo nije priča o vrelu reke Mlave, već o nesvakidašnjoj pojavi. Naime, u Gornjačkoj klisuri, na jednom delu rečnog toka, dugom oko 100 metara, Mlava se uopšte ne čuje. Meštani ovo mesto nazivaju "Voda koja ćuti". Nauka nam do danas nije otkrila zbog čega Mlava ćuti. Zato nam u pomoć priskaču legende.
Na Vidovdan, 28.juna 1389.godine, odigrala se krvava bitka na Kosovu između srpske vojske, predvođene knezom Lazarom Hrebeljanovićem, i osmanske vojske, predvođene sultanom Muratom. Legenda kaže da je upravo na ovom mestu glasnik narodu javio da je srpska vojska poražena. U tom trenutku sve je zanemelo, i ljudi, i gora, i šuma, naravno i voda.Od tada se žubor reke Mlave više nikada nije čuo.
O "Vodi koja ćuti" postoji i druga priča. Uoči boja na Kosovu, knez Lazar je lovio jelene u Gornjačkoj klisuri. U jednom trenutku zapazio je isposnika Grigorija, sa kojim je hteo da otpočne razgovor. Međutim, Grigorije nije želeo da pređe na drugu stranu reke, pa je razgovor tekao dovikivanjem preko hučne reke. Grigorije tokom razgovora shvati da je knez pobožan čovek, te pomoću molitve utiša buku reke. U znak zahvalnosti knez Lazar odluči da podigne crkvu Vavedenja presvete Bogorodice. Crkva se nalazi u kompleksu manastira Gornjak, prislonjena uz samu planinsku stenu.
Iako je nemoguće odgonetnuti šta je stvarni razlog ove neobične pojave, dve legende o "Vodi koja ćuti" čine ovo mesto neverovatnim i jedinstvenim. Sama pomisao na to da je reka zbog nečega zanemela, ostavlja bez reči.
Нема коментара:
Постави коментар